OVE ZEMLJE SU NA TRAMPOVOM NIŠANU?! Amerikanac LAJE NA SVA USTA - NE PRESTAJE! Ceo svet NEM PRED NJEGOVIM POTEZIMA!

Drugi mandat američkog predsednika Donalda Trampa oblikuju njegove ambicije u spoljnoj politici.

Ostvario je pretnje Venecueli, uhapsivši njenog predsednika Nikolasa Madura i njegovu ženu u njihovom čvrsto utvrđenom kompleksu u Karakasu tokom dramatičnog noćnog upada.

Kad je opisivao ovu operaciju, Tramp je oduvao prašinu sa Monroove doktrine iz 1823. godine i njenog obećanja o američkoj nadmoći na zapadnoj hemisferi, preimenovavši je u „Donroovu doktrinu“.

Evo nekoliko upozorenja koje je poslednjih dana izrekao drugim zemljama u orbiti vašingtonskih interesa.

Grenland

SAD već imaju vojnu bazu na Grenlandu - Svemirsku bazu Pitufik - ali Tramp želi čitavo ostrvo.

„Grenland nam treba sa stanovišta nacionalne bezbednosti“, rekao je novinarima, dodavši da je region „pun ruskih i kineskih brodova koji se nalaze svuda“.

Ogromno arktičko ostrvo, deo Kraljevine Danske, nalazi se na oko 3.200 kilometara severoistočno od SAD.

Bogato je retkim zemnim mineralima, koji su ključni za proizvodnju pametnih telefona, električnih vozila i vojne mašinerije.

Kineska proizvodnja retkih minerala trenutno daleko nadmašuje američku.

Grenland zauzima i ključnu stratešku lokaciju u Severnom Atlantiku, pružajući pristup sve važnijem Arktičkom krugu.

Dok se polarni led topi u predstojećim godinama, očekuje se da se otvore novi plovni putevi.

Premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen odgovorio je Trampu opisavši ideju o američkoj kontroli nad ostrvom kao „fantaziju“.

„Dosta je bilo pritisaka. Dosta je bilo insinuacija. Dosta je bilo fantazija o aneksiji.

„Otvoreni smo za dijalog. Otvoreni smo za razgovore. Ali to se mora dogoditi kroz odgovarajuće kanale i uz poštovanje međunarodnog prava“, rekao je on.

Kolumbija

Svega nekoliko sati posle operacije u Venecueli, Tramp je upozorio kolumbijskog predsednika Gustava Petra da „pazi šta radi“.

Sused Venecuele na zapadu, Kolumbija je dom značajnih naftnih rezervi i krupan je proizvođač zlata, srebra, smaragda, platine i uglja.

Ujedno je i ključno čvorište regionalne trgovine drogom, pretežno kokaina.

Otkako je Amerika u septembru počela da gađa brodove na Karibima i u istočnom Pacifik, rekavši, bez dokaza, da oni prevoze drogu, Tramp se našao u sve agresivnijem sporu sa levičarskim predsednikom zemlje.

SAD su uvele sankcije Petru u oktobru, rekavši da dozvoljava kartelima da „cvetaju“.

Govoreći iz Predsedničkog aviona 4. januara, Tramp je rekao da Kolumbiju vodi „bolestan čovek koji voli da pravi kokain i prodaje ga Sjedinjenim Američkim Državama“.

„Neće to raditi još veoma dugo“, rekao je.

Upitan da li će SAD izvršiti operaciju na čijoj će se meti naći Kolumbija, Tramp je odgovorio: „Zvuči mi dobro.“

Istorijski gledano, Kolumbija je bila blizak saveznik vašingtonskog rata protiv droge, dobijajući stotine miliona dolara godišnje u vojnoj pomoći za borbu protiv kartela.

Iran

Iran se trenutno suočava sa masovnim antivladinim protestima, a Tramp je upozorio tokom noći da će vlasti tamo biti „udarene veoma snažno“ ako još demonstranata bude stradalo.

„Veoma pomno pratimo šta se dešava.

Ako budu počeli da ubijaju ljude kao što su to činili u prošlosti, mislim da će ih Sjedinjene Američke Države udariti veoma snažno“, rekao je novinarima u predsedničkom avionu.

Iran teoretski ne potpada pod okvire definisane u „Donroovoj doktrini“, ali je Tramp uprkos tome ranije već pretio iranskom režimu daljom akcijom, nakon što je pogodio njegova nuklearna postrojenja prošle godine.

Ti udari su usledili pošto je Izrael pokrenuo masovnu operaciju sa ciljem obezglavljivanja iranske sposobnosti za pravljenje nuklearnog oružja, koja je kulminirala 12-dnevnim sukobom Izraela i Irana.

Na sastanku u Mar-a-Lagu Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua prošle nedelje, rečeno je da je Iran bio u samom vrhu njihovog dnevnog reda.

Američki mediji su takođe izvestili da je Netanjahu potegao pitanje potencijalnih novih udara na Iran 2026. godine.

Meksiko

Trampov dolazak na vlast 2016. godine bio je definisan njegovim pozivima da se „izgradi zid“ duž južne granice sa Meksikom.

Prvog dana po povratku na dužnost 2025. godine, potpisao je izvršnu naredbu za preimenovanje Meksičkog zaliva u „Američki zaliv“.

On često tvrdi da meksičke vlasti ne čine dovoljno da bi zaustavile priliv droge ili ilegalnih imigranata u SAD.

Tramp je 4. januara rekao je da droga „protiče“ kroz Meksiko i da „ćemo morati da uradimo nešto po tom pitanju“, dodavši da su tamošnji karteli „veoma snažni“.

Meksička predsednica Klaudija Šajnbaum javno je odbacila mogućnost bilo kakve američke vojne akcije na meksičkom tlu.

Kuba

Ova ostrvska zemlja, samo 145 kilometara južno od Floride, pod američkim je sankcijama od ranih 1960-tih.

Održavala je bliske odnose sa Venecuelom Nikolasa Madura.

Tramp je sugerisao u nedelju da američka vojna intervencija tu nije potrebna, zato što je Kuba „spremna da padne“.

„Mislim da nikakva akcija nije potrebna“, rekao je.

„Izgleda da ona svakako pada.“

„Ne znam da li će izdržati, ali Kuba trenutno nema prihoda“, dodao je.

„Sve prihode su dobijali od Venecuele, od venecuelanske nafte.“

Američki državni sekretar Marko Rubio, sin kubanskih imigranata, odavno poziva na smenu režima na Kubi.

„Kad predsednik govori, bolje bi vam bilo da ga shvatite ozbiljno.“

„Da živim u Havani, i da sam u vladi, zabrinuo bih se - bar malo“, rekao je Rubio novinarima 3. januara.

Bonus video:

(Espreso/ BBC/ Prenela: T.M.)